Ako starije dete ne želi da se uključi u usluge, da li možemo da učinimo nešto ili treba da poštujemo njegove želje?

Slika korisnika Judit Németh-Almasi
26. 01. 2015. -- Judit Németh-Almasi

Trebalo bi da pokušamo da razumemo zbog čega dete ne želi da se uključi u usluge – da li ima drugačije prioritete ili možda ga ne brinu iste stvari ili ne vidi iste potrebe koje mi vidimo kao odrasle osobe.  Ovo je područje u kom možemo i u kom treba da angažujemo dete u sadržajan razgovor i učestvovanje.

Takođe treba da se konsultujemo sa detetom kako možemo da zadovoljimo njegove potrebe na drugačiji, kreativniji način jer može da se desi da postoje i druge mogućnosti.  Na primer, može da se desi da dete ne želi da prisustvuje terapiji (misleći da je beskorisna, itd.), ali možda je voljno da pohađa neki kurs životnih veština (gde može da nauči nove načine uspostavljanja odnosa sa drugima).  To je još jedan razlog zbog kog su procena i plan vođeni potrebama od veće koristi nego oni vođeni uslugama – pomaže da se na površinu izvuče ono što je značajno.

U krajnjem slučaju, ukoliko dete ne želi da pristupi usluzi, stariju decu koja poseduju veću autonomiju može biti teže „naterati“ na to – a to takođe može da bude vrlo ometajuće u pogledu razvijanja pozitivnog odnosa sa mladom osobom.  Ponekada može da bude korisno ako se stvari ostave po strani na neko vreme jer to može da doprinese tome da dete oseti kao da uživa veće poštovanje i kontrolu (i na kraju unapredi njegov razvoj i oporavak). Neosporan izuzetak su slučajevi kada je pružanje usluge neophodno da bi se očuvala bezbednost deteta.  Želje i osećanja deteta su važni faktori u procesu donošenja odluka, ali odgovornost za zaštitu dece uvek pripada odraslim osobama.

Ovaj projek(a)t je finansiran od: