Četiri prepreke sa kojima ćete se kao romsko dete susresti [Video]

Izdavač: 
Child Protection Hub
Datum: 
07. 04. 2016.

Romsku zajednicu čini između 10 i 12 miliona ljudi, iako je teško odrediti tačan broj pošto se mnogi ne izjašnjavaju kao Romi iz straha da će biti diskriminisani. Svakako predstavljaju najveću manjinu u Evropi, i po svemu sudeći, grupu koja trpi najviše diskriminacije i marginalizacije u evropskom društvu.

 

1- Stotine godina diskriminacije će vam se isprečiti na putu

Romi su u poslednjih hiljadu godina stalno suočeni sa kršenjem njihovih prava i sloboda, a posledice tih zločina i danas imaju veoma negativan uticaj na romsku zajednicu. Bila bi potrebna večnost da se navede sve što su Romi iskusili u Evropi, ali se mora dati kratak pregled onoga što su im uradile evropske države. U XV veku Romi su bili robovi u Mađarskoj i Rumuniji na aristokratskim imanjima na kojima su morali naporno da rade. Procenjuje se da je do sredine XIX veka, kada je započela emancipacija Roma, u Rumuniji bilo oko 200 hiljada romskih robova.

Godine 1548., Augsburški verski mir je zaključio da nije zločin ako neki ne-Rom ubije romskog pojedinca i da počinitelj neće dobiti nikakvu kaznu[1]. U Francuskoj je Luj XIV doneo zakon po kome su svi muški Romi osuđeni na prinudni rad, bez prava na žalbu. U Španiji je 1749. godine izvedena operacija sa ciljem zatvaranja celokupne romske populacije; to je kasnije postalo poznato “veliki ciganski pritvor”[2]. Romi su bivali progonjeni iz mnogih država i gradova, na primer iz Španije, Engleske, Venecije, Varšave i Rima, između ostalih. Takođe im je bilo zabranjeno da kupuju zemlju i nisu primani u trajnu službu. Iz tog razloga su se uglavnom i opredelili za nomadski stil života.

U skorijoj istoriji, nacisti i njihovi saveznici su za vreme Drugog svetskog rata ubili između 250000 i 500000 Roma. To je u to vreme bila približno četvrtina romske populacije u Evropi[3]. Slovačka je čak plaćala nacistima da pošalju Rome u Aušvic[4]. Tokom XX veka, mnoge države kao na primer Švedska sprovele su programe za sterilizaciju romske populacije.

Ova dugotrajna zvanična diskriminacija i nasilje negativno su delovali na Rome na više načina. Oni su za većinsku populaciju postali legitimne mete ugnjetavanja i predmet diskriminacije. Kao posledica ovog dugotrajnog progona, kod Roma se razvio prezir prema organima vlasti, zbog čega su mnogi roditelji počeli da smatraju da školsko okruženje neće biti zdravo za njihovu decu. Neki veruju da bi deca u školi bila izložena diskriminaciji i da bi nastavnici pokušali da kod njih eliminišu elemente romske kulture. Pored toga, stalni progoni Roma iz mnogih evropskih država i dugotrajna nemogućnost da kupe zemlju doveli su Rome do nomadskog načina života, što je mnoge sprečilo da se duže zadrže na jednom mestu i integrišu u društvo. To je dalje dovelo do otuđenja od društvenih struktura kao što su državne škole i društvo u celini. To sve je značajno ograničilo obrazovanje koje romska deca mogu da steknu što je kasnije umnogome oslabilo njihove životne izbore.

 

2- Ne očekujte pravdu ako ste žrtva

Evropski centar za prava Roma objavio je izveštaj u kome se analiziraju reakcije policije i države u slučajevima mnogobrojnih napada na pripadnike romske zajednice. Ono što su otkrili bilo je da su napadi na Rome u većini slučajeva nerazrešeni, za razliku od slučajeva napada na pojedince iz većinske populacije. Takođe se pokazalo da u mnogim slučajevima identitet napadača nije otkriven i motivacija za napad po rasnoj osnovi nije potvrđena. U brojnim slučajevima, napadači su dobili minimalne kazne. Deca su takođe ispaštala zbog ovih ciljanih napada na Rome, što je uticalo na još veće pogoršanje kvaliteta života i time umanjilo prilike koje će im se kasnije u životu pružiti.

Godine 2009., napadači u Mađarskoj su bacili Molotovljeve koktele na kuću jedne romske porodice i ubili oca i petogodišnjeg sina koji su pokušali da pobegnu iz zapaljene kuće. Još dvoje dece je tom prilikom zadobilo povrede. U drugom incidentu 2009. godine u Slovačkoj šest policajaca zatvorilo je šest romskih dečaka uzrasta od 11 do 17 godina. Dečaci su bili primorani da se skinu, i da se ljube i udaraju dok su policajci uzvikavali uvrede na račun Roma, pretili im policijskim psima i pištoljima. Taj incident su neki policajci snimili i objavili na internetu. Do početka suđenja, trojica okrivljenih policajaca su i dalje bili u redovnom radnom odnosu.

Jedan slučaj koji je dospeo u novinske naslove ticao se napada Molotovljevim koktelom u Češkoj u kome je dvogodišnja devojčica bila skoro potpuno spaljena. Napadači su osuđeni na dvadeset godina zatvora. Bivši češki predsednik je izjavio da “zatvorska kazna izgleda..... neočekivano velika[5]”. Svi ovi užasni napadi na Rome u regionu i nedovoljno angažovanje vlasti u suzbijanju ovakvih pojava doveli su do toga da se neki roditelji pribojavaju da pošalju decu u školu. Štaviše, mnoga deca imaju traume posle takvih napada i ne osećaju se bezbedno ni u školi ni u okviru svoje zajednice, i na taj način svu energiju troše na strahovanje i stres i zanemaruju školovanje.

 

3 – Nećete steći obrazovanje koje vam je potrebno

Jedna od najznačajnijih prepreka na putu romske zajednice ka poboljšanju društvenog i ekonomskog položaja jeste nedostatak obrazovanja kod dece. Mali broj romske dece je uopšte upisan u školu a veliki broj onih koji jesu prekine školovanje pre završetka. Razlozi zbog kojih do toga dolazi su mnogobrojni i raznovrsni, a jedan od najuočljivijih je svakako široko rasprostranjena diskriminacija i segregacija romske dece u mnogim školama. Prema jednom izveštaju, 40% romskih učenika u Slovačkoj idu u škole sa otvorenom segregacijom, dok 80% učenika u specijalnim odeljenjima namenjenim deci koja blago zaostaju u razvoju čine Romi. Imajući u vidu da Romi predstavljaju 8% populacije Slovačke, jasno je da su romski učenici primorani da idu u takve škole da bi se uklonili sa nastave namenjene većinskom stanovništvu[6].

Jedan od načina da se romska deca smeste u specijalne škole i odeljenja, što ih sprečava da ikad upišu fakultet, jeste primena subjektivnog testiranja. Prema navodima Judit Šire, bivše učiteljice iz Mađarske i izvršnog direktora Romskog fonda za obrazovanje, pitanja koja su na testiranju nisu primerena Romima. Jedan primer koji je navela bilo je pitanje “Gde tvoja majka kupuje hleb?”. Dete je odgovorilo “u prodavnici na uglu” i smatralo se da je odgovor netačan i da je trebalo da kaže “u pekari”. Šira je objasnila da u većini romskih zajednica nema pekara[7]. To je primer neprincipijelne i diskriminatorne metode za procenjivanje da li romsko dete treba smestiti u specijalno odeljenje. Iz tog razloga ne iznenađuje podatak da su neka romska deca koja su u Češkoj bila smeštena u specijalna odeljenja po preseljenju u Veliku Britaniju upisana u klasične škole i u njima postizala dobre akademske rezultate, iako su morala da nauče strani jezik[8]. 

Emnesti Internešnl je takođe prikazao nekoliko slučajeva ekstremne segregacije u Slovačkoj. Otkriveno je da, iako je segregacija zakonom zabranjena, mnoga odeljenja u školama čine usključivo Romi, i ta odeljenja se zaključavaju u odvojene zgrade, sa hodnicima i drugim prostorijama koje služe da razdvoje romske od ne-romskih učenika[9]. Gardijan izveštava da u Slovačkoj postoje odeljenja isključivo za “bele” učenike ili za “crne”; crnima su nazivani romski učenici. Direktor škole je otvoreno izjavio: “Ako napravim romsko odeljenje, izgubiću učenike belce. Romi nisu dovoljno čisti, i ovde za njih nema mesta.... Ne mislim da biste svom detetu dozvolili da ide u romsko odeljenje kada biste živeli ovde, pošto bi vašem detetu sve stvari bile ukradene[10].”

Kao posledica segregacije, romski učenici u mnogim evropskim zemljama ne steknu dovoljno obrazovanja da bi se upisali na fakultet i kasnije ostvarili uspešniju karijeru. Uprkos činjenici da je segregacija zabranjena zakonom, i da su i nacionalni i evropski sudovi proglasili tu praksu protivzakonitom, ona se i dalje masovno primenjuje. Drugi način segregacije romskih učenika predstavlja njihovo smeštanje u specijalna odeljenja. Učenici koji idu u ta odeljenja jedva nauče da čitaju i pišu, tako da kasnije ne steknu dovoljno znanja da bi upisali fakultet.

Usled svih ovih prepreka, mnoga romska deca nisu osposobljena za obavljanje boljih poslova i na taj način se siromaštvo kao u začaranom krugu prenosi na narednu generaciju.

 

4- Stalno se selite sa jednog mesta na drugo

Mnogi Romi širom Evrope žive u “neregularnim” uslovima stanovanja, mahom u objektima podignutim bez potrebnih građevinskih dozvola od lokalnih vlasti i bez dokaza o vlasništvu zemljišta na kome se objekat nalazi. Mnogi Romi se na kraju suočavaju sa prinudnim iseljenjem. Ova prinudna iseljenja se mnogo puta vrše i u slučajevima kada ljudi legalno borave u svojim kućama.

Emnesti Internešnl opisuje da su prinudna iseljenja često usledila bez odgovarajućeg upozorenja ili razgovora sa licima koja se izbacuju iz svojih domova. Izbačenim ljudima takođe nije obezbeđen odgovarajući alternativni smeštaj ili bilo kakva nadoknada. Žrtve prisilnih iseljenja često se nađu na ulici, i mogu da ostanu bez posla ili da ne nastave redovno školovanje[11]. 

Primeri prisilnih iseljenja mogu se videti širom Evrope. U Grčkoj je 2007. godine više od sto romskih porodica koje su živele blizu centra Atine izbačeno iz svojih domova posle više od deset godina provedenih na istom mestu. Pošto nisu imali drugog izbora, ovi Romi su se uselili u napuštenu fabriku iz koje ih je policija opet izbacila nekoliko dana kasnije. Zatim su se nastanili na zemlji u vlasništvu privatne kompanije, i nekoliko meseci kasnije su opet bili izbačeni. Posle toga su zaposeli napušteni komad zemlje ali su i odatle oterani. Ni u jednom od ova četiri izbacivanja koja su grčke vlasti sprovele nad romskim porodicama nije bio obezbeđen alternativni smeštaj za njih, i nijednom nisu bili unapred upozoreni ili obavešteni da će do izbacivanja doći[12].

U zimu 2010. godine je u Rumuniji došlo do još jednog primera surovog prinudnog iseljenja. Predstavnici lokalnih vlasti su došli u Ulicu Koastej i obavestili njene stanovnike, od kojih je većina legalno iznajmljivala stanove od opštine, da imaju jedan dan da se prijave za nužni smeštaj za beskućnike. Dva dana kasnije, zgrade su porušene bez zvaničnog naloga za rušenje a vremenske prilike su bile takve da je temperatura iznosila -10 stepeni. Alternativni smeštaj koji je bio obezbeđen za porodice nalazio se pored gradske deponije i otpada. Komisija za zaštitu životne sredine ocenila je da je ta lokacija neodgovarajuća za život. Većina porodica prijavila je da nema odgovarajuće uslove za kuvanje u novim domovima niti tekuću vodu. Petina dece koja su bila izbačena iz domova odbila je da nastavi da pohađa istu školu u koju su išli ranije, dok su drugi napustili štolu zbog još izraženijeg neprijateljskog stava ostalih učenika posle prinudnih iseljenja, uz česte uvrede i pogrdne nazive, na primer da su oni “cigani sa otpada[13]”.

Prema navodima Kancelarije visokog komesara Ujedinjenih Nacija za ljudska prava, prinudna iseljenja mogu imati strahovite posledice po decu. Deca koja dožive prinudno iseljenje često pate od posttraumatskog stresnog poremećaja koji se manifestuje kroz noćne more, apatiju i anksioznost. Ova deca se često i neredovno školuju i imaju veće šanse da postanu žrtve trgovine ljudima i da budu zlostavljana na razne načine[14].

Jasno je da prisilna iseljenja romskih porodica širom Evrope dodatno doprinose njihovoj marginalizaciji i raseljenju. Takođe značajno umanjuju šanse Roma da nađu posao i imaju pristup zdravstvenoj zaštiti, a i veoma negativno utiču na redovnost školovanja romske dece. Nedovoljno obrazovanje ostavlja kod Roma posledice za ceo život, ne samo za njih kao pojedince već i za njihovu decu. Ovakvi postupci evropskih država ne samo da nanose štetu ovoj generaciji romske dece kojima su oduzeta njena ljudska prava, nego negativno utiču i na buduće generacije romske dece koja se nisu još ni rodila.

 

Postoji mnogo prepreka za inkluziju Roma u evropsko društvo. U ovom dokumentu je naveden samo kratki spisak prepreka koje imaju najviše uticaja na razvoj deteta. Za više informacija o Romima u Evropi, molimo vas da posetite www.Childhub.org

 

Napisao Karim Korajem, za Centar za zaštitu dece u Jugoistočnoj Evropi, 2016.

 

 

 

[1]     O'Connor, William. "The Story Of The Roma, Europe’s Most Discriminated Group." The Daily Beast. January 13, 15. http://www.thedailybeast.com/articles/2015/01/13/the-story-of-the-roma-e....

[2]    Muižnieks, Nils. "Time to Cure Amnesia about the History of Roma in Europe." Council of Europe. July 30, 2015. Accessed April 6, 2016. http://www.coe.int/en/web/commissioner/-/time-to-cure-amnesia-about-theh...

[3]    "GENOCIDE OF EUROPEAN ROMA (GYPSIES), 1939–1945." United States Holocaust Memorial Museum. Accessed April 6, 2016. https://www.ushmm.org/wlc/en/article.php?ModuleId=10005219.

[4]                Lee, Laurence. "Racism against Roma: Mainstream Phenomenon?" AlJazeera English. February 24, 2014. Accessed April 6, 2016. http://www.aljazeera.com/blogs/europe/2014/01/98306.html.

[5]               Albert, Gwendolyn, and Zdeněk Ryšavý. "Czech President Klaus: Arsonists' Sentences "unexpectedly High"" Romea.cz. October 21, 2010. Accessed April 6, 2016. http://www.romea.cz/en/news/czech/czech-presidentklaus-arsonists-sentenc....

[6]               Fontanella-Khan, Amana. "Roma Children Face Segregation In EU Schools." The Daily Beast. Accessed August 03, 2014. http://www.thedailybeast.com/articles/2014/03/08/european-schools-quietl....

[7]    Ibid.

[8]    Kushen, Robert. "Unfinished Business: Roma Inclusion in Europe." AlJazeera English. April 8, 2014. Accessed

      April 6, 2016. http://www.aljazeera.com/indepth/opinion/2014/04/unfinished-business-rom....

[9]    "A Class Apart – Slovakia's Segregation of Romani Students." Amnesty International USA. Accessed August 30, 2012. http://www.amnestyusa.org/news/news-item/a-class-apart-slovakia-s-segreg....

[10]  Traynor, Ian. "Apartheid in the Heart of Europe: How Roma Children Lose out on Education." The Guardian. November 16, 2007. Accessed April 04, 2016. http://www.theguardian.com/world/2007/nov/16/schoolsworldwide.eu.

[11]  Stop The Forced Evictions of Roma. Report. April 8, 2010. Accessed April 5, 2016.

      https://www.amnesty.org/en/documents/EUR01/005/2010/en/.

[12]  Stop The Forced Evictions of Roma. Report. April 8, 2010. Accessed April 5, 2016.

                https://www.amnesty.org/en/documents/EUR01/005/2010/en/.

[13]  "Taken from the City." European Roma Rights Centre. 2012. Accessed April 05, 2016.

      http://www.errc.org/reports-and-advocacy-submissions/taken-from-the-city....

[14]  Forced Evictions. Fact Sheet No. 25/Rev.1. 2014. Accessed April 5, 2016.

      http://www.ohchr.org/Documents/Publications/FS25.Rev.1.pdf.

Click image to zoom: 
Topic(s): 
Jezik(ci) materijala: 
engleski

Ovaj projek(a)t je finansiran od: