Četiri pozitivne prakse za socijalnu inkluziju romske zajednice [Izveštaj Centra]

Date: 
06. 04. 2016.
Izdavač: 
Child Protection Hub

U poslednjih nekoliko godina, naročito u okviru Decenije za inkluziju Roma, mnogo toga se saznalo o načinima za ostvarivanje socijalne inkluzije Roma. Decenija je započela konferencijom u Budimpešti 2003. godine, pod nazivom “Romi u sve većoj Evropi: izazovi za budućnost”. Konferencija je bila posvećena inicijativi za zbližavanje relevantnih činilaca i aktivnostima za uklanjanje prepreka za socijalnu inkluziju Roma u Evropi. Posle ostvarenog uspeha, 2005. godine je predloženo da inicijativa preraste u desetogodišnji program. Iako Decenija za inkluziju Roma nije ispunila sva očekivanja, imala je nekoliko važnih ishoda koji mogu da se upotrebe u budućoj praksi.

 

1. Obrazovanje

Smatra se da su poboljšanja u obrazovanju bila najuspešnija od svih napora i inicijativa u okviru Decenije. Ovi obrazovni napori su uključivali obezbeđivanje stipendija za studente romske nacionalnosti, kao i pružanje mogućnosti za ostvarivanje pripravničkog staža, što bi im pomoglo u profesionalnom razvoju. Ovaj proces ne samo da izlaže romske studente okruženjima kojima bi inače teško sami pristupili, a i neromsku populaciju upoznaje sa romskim kolegama i saradnicima, čime se uspostavlja komunikacija između ljudi koji inače možda ne bi na drugi način bili u kontaktu u okviru društvenog života. To predstavlja važan korak u borbi protiv diskriminacije i stereotipa.

Marija Metodijeva, nekadašnji predstavnik za pitanja Roma u Institutu za otvoreno društvo u Sofiji, Bugarska, navela je u jednom intervjuu da su na ovom polju ostvareni značajni rezultati. Dala je primer studentkinje prava koja je postala pripravnica u jednoj firmi u Sofiji. Posle tri meseca, ponuđen joj je posao i ostala je u toj firmi nekoliko godina. Drugi je primer mladića zainteresovanog za alternativne izvore energije koji je dobio posao u elektroprivredi, gde je radio godinu i po, a onda je od kompanije dobio stipendiju za master studije u Americi[1].

Još jedan dobar primer uspešnosti ovog pristupa jeste Štefan Vavrek, koji je studirao zahvaljujući stipendiji Fonda za obrazovanje Roma. Posle diplomiranja, uključio se u program aktivnosti posle škole za 250 dece i za njihove roditelje u svom rodnom gradu u Slovačkoj, i osnovao je volontersku mrežu romskih i ne-romskih učitelja. Njegov trud je doveo do poboljšanja školskog uspeha kod dece, pada broja slučajeva napuštanja škole na nula, i porasta nastavljenog obrazovanja. Štefan je sada gradonačelnik ovog grada, gde Romi čine 25% populacije[2].

 

2. Integrisani pristup

Ispostavilo se da je jedan od najboljih metoda za podršku socijalnoj integraciji Roma primena multidisciplinarnog pristupa inkluziji u društvo. To se postiže istovremenim rešavanjem više socijalnih problema odjednom, uključujući stanovanje, obrazovanje, građansku i političku angažovanost, zdravstvo i razumevanje kulture. Smatra se da bavljenje pojedinačnim problemima kao što je recimo obrazovanje ne može da bude tako efikasno ako se istovremeno ne rešavaju problemi vezani za zdravstvo i stanovanje jer su svi ovi aspekti međusobno povezani. To znači da činioci iz različitih oblasti, nevladine organizacije, organizacije civilnog društva i vladine agencije moraju da se udruže da bi takva saradnja dovela do najefektnijih rezultata. To vodi ka boljem korišćenju limitiranih sredstava u vreme fiskalnih ograničenja, i do preciznije saradnje koja će sprečiti nepotrebno ponavljanje istih poslova i dodatno pojačati usredsređenost na zajedničke ciljeve.

Fondacija za stvaranje efikasnih alternativnih korena (The Creating Effective Grassroots Alternative Foundation – CEGA), osnovana 1995. godine, primenjuje integrisani pristup socijalnoj inkluziji Roma u Bugarskoj. CEGA podržava grupe Roma u njihovim naporima da upoznaju ostale sa problemima sa kojima su suočeni i da poboljšaju stanje u školstvu tako što organizuju nastavu bugarskog jezika za romsku decu koja ga ne govore. Takođe rade na smanjenju nezaposlenosti pružanjem podrške poljoprivrednim i preduzetničkim inicijativama.

Lokalne vlasti u Kavarni takođe primenjuju integrisani pristup na lokalnom nivou. Rade na integraciji manjina putem rešavanja problema kao što je nezaposlenost tako što pružaju pomoć pri prikupljanju i kompletiranju dokumentacije i prijavljivanja za posao. Kada je reč o obrazovanju, vode projekat za obuku nastavnog kadra za različite načine rada sa romskom zajednicom da bi pomogli deci iz nacionalnih manjina da idu u školu i da bi uspostavili kontakt sa njihovim roditeljima. Takođe rade na popravljanju infrastrukture romskih naselja tako što vrše popravke vodovoda i kanalizacije i legalizuju kuće u kojima Romi žive[3].

 

3. Ciljano uopštavanje

 

Ciljano uopštavanje se odnosi na ideju da neki problemi sa kojima se romska zajednica suočava takođe na neki način pogađaju i ostatak populacije. Iz tog razloga je važno da se problemi Roma uključe u mnogo širu nacionalnu agendu. To bi značilo da socijalni problemi sa kojima se nosi jedna čitava zajednica moraju da se rešavaju bez usredsređivanja na samo jednu etničku grupu. Time bi se sprečilo stvaranje osećaja prezira kod ne-romske populacije prema romskoj zajednici jer se ne bi izdvajala kao povlašćena u društvu. Na taj način bi se problemi Roma uvrstili u šire rasprave na nacionalnom nivou i u zakonodavne mere, čime bi se smanjila mogućnost da problemi Roma budu marginalizovani ili zapostavljeni.

Bugarska Služba za zapošljavanje ima za cilj da nezaposlenima pomogne da nađu posao. Program nije usmeren isključivo na Rome, nego na sve koji su bez posla. Romima pomaže tako što angažuje posrednike iz same romske zajednice koji imaju bolje šanse za uspostavljanje poverenja i razumevanja, što je potrebno nezaposlenim Romima. Zahvaljujući ovoj kombinaciji ciljanog uopštavanja problema i specifičnog targetiranja, Služba može da pomaže celokupnoj populaciji i da istovremeno pruža dodatnu podršku romskoj zajednici[4].

 

4. Učestvovanje u procesu inkluzije:

Jedna od ideja koje su se izdvojile tokom Decenije za inkluziju Roma bio je koncept “ništa o nama bez nas”. To se odnosi na saradnju sa lokalnim liderima Roma i romskim organizacijama u rešavanju problema sa kojima se njihova zajednica suočava, i na izradu nacrta predloga aktivnosti koje bi bile najpogodnije za njih. Rad sa liderima romske zajednice i romskim nevladinim organizacijama pružiće uvid u goruće probleme te zajednice i uspostaviće poverenje između njih i ljudi zaduženih za implementaciju projekta. Na ovaj način će se takođe potpomoći učestvovanje romske zajednice u politici i društvu i tako će se kod njih stvoriti osećaj da za njih ima mesta na sceni i da mogu i sami da dovedu do promena unutar svoje zajednice.

Pokretači Decenije za inkluziju Roma napravili su strateški izbor da sarađuju sa mladim Romima i Romkinjama koji su pokazali sposobnost za rešavanje problema svoje zajednice. Fondacija za otvoreno društvo i Svetska banka odlučivale su o kandidatima i izabrale 12 romskih lidera iz svake zemlje. Ovi mladi romski lideri znatno su doprineli u sastavljanju dokumenata vezanih za Deceniju, kao i u ostvarivanju nacionalnih akcionih planova utvrđivanjem prioriteta i strategija. Verovali su da je njihovo angažovanje veoma značajno za sprovođenje Decenije za inkluziju Roma. Tog mišljenja je bio i Džordž Soroš[5].

Jasno je da uprkos brojnim naporima, rezultati socijalne inkluzije romske zajednice i dalje nisu zadovoljavajući. Mnogo više treba da bude učinjeno da bi najveća evropska manjina imala udeo u blagodetima i idealima koji se nude ostalim građanima Evrope. Ovo što smo prethodno naveli predstavlja samo mali primer toga kako socijalna inkluzija može efikasno da se sprovede – ima još mnogo primera koje ovde nismo uvrstili a isto su veoma efikasni. Takođe postoje i načini za inkluziju koji tek treba da budu otkriveni i primenjeni.

 

Za dodatne izvore o pozitivnoj praksi inkluzije Roma pogledati:

- "OSCE." Best Practices for Roma Integration: Regional Report on Housing Legalization, Settlement Upgrading

and Social Housing for Roma in the Western Balkans. February 26, 2014. Accessed April 04, 2016.

http://www.osce.org/odihr/115737.

- "Social Inclusion through Employment: Learning from Roma Integration - The Tavistock Institute." The Tavistock

Institute. April 2013. Accessed April 04, 2016. http://www.tavinstitute.org/news/social-inclusion-throughemployment-

learning-from-roma-integration/.

- "A Lost Decade? Reflections on Roma Inclusion 2005 - 2015." 2015. Accessed April 4, 2016.

http://www.romadecade.org/cms/upload/file/9809_file1_final-lostdecade.pdf.

HILD PROTECTION HUB FOR SOUTH EAST EUROPE

Dokument pripremio Karim Korajem za Centar za zaštitu dece u Jugoistočnoj Evropi, 2016.

 

[1]             http://www.johnfeffer.com/the-persistence-of-discrimination

[2]             https://www.opensocietyfoundations.org/voices/what-roma-decade-really-ac...

[3]          "Social Inclusion through Employment: Learning from Roma Integration - The Tavistock Institute." The Tavistock Institute. April 2013. Accessed April 04, 2016. http://www.tavinstitute.org/news/social-inclusion-throughemployment-lear....

[4]             "Social Inclusion through Employment: Learning from Roma Integration - The Tavistock Institute." The Tavistock

                Institute. April 2013. Accessed April 04, 2016. http://www.tavinstitute.org/news/social-inclusion-throughemployment-lear....

[5]             "A Lost Decade? Reflections on Roma Inclusion 2005 - 2015." 2015. Accessed April 4, 2016.

                http://www.romadecade.org/cms/upload/file/9809_file1_final-lostdecade.pdf.

Topic(s): 
Jezik(ci) materijala: 
engleski
Ovaj sadržaj je relevantan za državu(e): 
Evropa

Ovaj projek(a)t je finansiran od: